mušmule su slatke tek kad su trule

štipkava oporost cijanovodoničnih isparenja u vazduhu

grad kao eksperimentalna gasna komora

zavoda za javno zdravlje

hipotenuza pijanca dok nazdravlja život

u jednakostraničnoj geometriji pijačne birtije

pas laje jer ne ume da mrzi

jojo-efekat u glavi malograđanina

svi smo mi građa/humus za etno-stereotipe

gradonačelnik od danas priča u jambima

pesnici pišu sonete i mljackaju rime

samo pop nikad ne kasni na sahrane

sprema se seča struje kmetovima –

komšija podigao kredit da pobije govna

brije đon od obraza mačetom

za ove iz skupštine samo je debela berta

dobacuje svojoj mušičavoj ženi u kuhinji

deca mu idu u specijalnu školu

jeftinije je

kad porastu upisaće neki menadžment kurac                  

ili zaštitu na radu

rajkova deca već zarađuju leba

mlađi mu švercuje travu a stariji diluje na veliko

ljubi ih teta žana

kad poraste i miša će preko granice

mušmule su najslađe kad su trule

zamotane u stare novine na tavanu

petrove literarne večnosti u klozetu

petar jakovljević je naš podstanar

(čita, sere i na zlo ne misli)

trči, lola, trči

njen pravi sado-pseudonim je evropa, a njegov mazo-avatar balkan

trči, lola, trči,

po snegu i po kiši,

trči zanesena, trči opijena

pesmom i vinom i snom,

trči mlada i puna života,

trči, lola, trči,

u susret deci, potomstvu, domu,

ukroćena, pripitomljena, ukalupljena,

trči, lola, trči,

u suret poslu, šefovskom namigivanju,                        

preljubničkoj postelji u iznajmljenom

hotelskom apartmanu,

trči, lola, trči,

trči na svekrvinu sahranu, muževljevu

selidbu, zaovinom detetu prvi rođendan,

izglasavanje novog budžeta 

jetrvinu drugu brakorazvodnu parnicu,                               

trči, lola, trči –

a onda, negde na pola puta,

između igraonice i groblja,

sudnice i jeftinog motela,                                                   

beži, lola, beži,

beži od svega, od života, od stida,                                       

beži, lola, trči

i ne osvrći se za sobom ni u snu!

reakcije na beogradski samit

pomračenja

u susret suncu

neprozirna okna. upristojena beživotna trupla.

košmarni kovitlac. pokidani zupčanici lagera.

pijavice pune krvi. sisaju nepomične usne.

fabrička postrojenja. spinovanje starog kompasa.

igla što pokazuje sever. u pravcu juga.

magnetna polja. um beskonačno zarotiran.

prošlost. sadašnjost. aseksualni polovi smrti.

sećanja na budućnost. kad zaškripe točkovi.

buđenjem iz košmara. tupom rezonancom disanja.      

srebrnim kricima gulaga

pomračenja

korumpiranost svetla. oticanje boja. akvarel.

đavo je mračni impresionista. oborenih farova.

bakljožderi. lučokradice. kanibali svitanja. 

prosvetitelji tamne strane. mesečari na suncu.

elita mraka. rudarsko okno. podrumska grotla.

svet će konzumirati veliki tvrdokrilni insekt.

dok parkiraš kadilak u tami. spodobe podilaze.

ližu pomračenja. pljuvačkom gase sijalice. ližu.

oni dolaze. pomračenjem. farovi ih sablažnjuju.

ožiljcima svetla

ne sumnjam, gledam

kad bi filozofi zaista tumačili svet

u svoj svojoj oskudici opšteg

kada bi razumeli grč pojmova

stomačna nadimanja istine

videli prostor i vreme kao tela

okružena bodljikavom žicom

svoje teorije samo kao kukice

žičanih peteljki zarobljenog uma

kada bi čovek zaista spoznao sebe

rasporio sopstvenu utrobu saznanja

rasplamsao ugasla ognjišta sinapsi

pocepao kožurinu vlastitog bitka

oslušnuo pravi život u komešanju                           

bez kilavih utopija i izveštačenih babica

razgrnuo busen zemlje po kojoj sam hoda

i zasadio seme svog iskrenog sunovrata

možda bi i svet razumeo poraz filozofa

u svoj svojoj oskudici hleba nasušnog 

možda bi se čovek zaista spasao ako bi

bar jedna klica dobrote ostala u zemlji

ako bi iz nje iznikla bar jedna gljiva

sa slatkim ukusom sumnje

sa otrovnim ukusom nade

art noir

sladunjava igra dželata i žrtve

sjaj i beda velegradskih otaca

ganutljivi nokturno lišen romanse

ventilacione cevi isisavaju truležni zadah  

izrešetana voštana luča uličnih svetiljki

dim se puši iznad toplih šahtova noći

senka plaćenog ubice u mračnom haustoru

spljeskane nozdrve obezubljenog boksera

privatni detektiv dok pripaljuje poslednju cigaru       

u sačekuši iza skladišta kineskog ribljeg restorana

mačija gipkost golišave prostitutke na balkonu

dok melanholično ispija svoj pohotljivi koktel

i osluškuje u gradskoj magli otkucaje smrti

skiče sirene policijskih patrola u poteri

opojna zapara benzina koji curi na asfalt

neko je bezglasno jauknuo u suterenu i pao

senka plaćenog ubice nestaje u molskoj daljini

negde u memli iznajmljenog apartmana

stari zelenaš pečatira poslednji konto

još jedan iks preko imena dužnika

(i obavezno - bonus za ubicu)

balkanska knjiga srećnih

noćas su me pohodile vesti

u gluvo doba probuđen samilošću

prema vlastodršcima

ja sidarta gautama

u kafanskom žargonu – buda(la)

propovedam

srednji put satiričnog humora

telo je iluzija

gojite se i skupljajte masnoću

nekretanje je zdravo

ne pokazujte se po štrajkovima

                                                                                  

duša je iluzija

na zamajavajte se grižom savesti

karma je zakon

parlamentarne većine univerzuma

reinkarnacija

iz stranke u stranku deo je duke

(poslaničke patnje)

vlast je nirvana

vrhovno blaženstvo poslušnosti

ko najviše pokrade

po balkanskom zakonu kleptokratije:

(kandidatu se iznose stari predmeti

iz prošlih mandata na prepoznavanje)

novi je davai nama *

* izvor: balkanska knjiga srećnih -

    (vesela iskustva iz bardo ravni)

aurora borealis

na jednom

istočnoevropskom buvljaku

raspeće vredi koliko i lula duvana

u jednom pirotehničkom aktu veselja

oguljena je kora predvečernjeg neba

sirovi zalogaji svetla pod kolutovima dima

jurodivima od slasti pucaju očni kapilari                     

mrak je sad u duši zakrvi noktima besana jutra

na gumnima gomile spaljenog lišća

u glavama promaja zri plodom zaborava                    

pod drvetom iza ćoška njiše se gumena ljuljaška

spavaš li obaljena seni pijančevog stasa?

ljubiš li svoje krvave podlaktice?

zazubljena kurvarstvom svojim bezdomnim

odojče u sirotinjskoj kolevci njiše te

boginjo gladi u kadi naljuspanoj uspavankom

nespretni div odlazi na počinak iza brda

u obličju sunca na crtežu autističnog dečaka

svet skiciran opskurnim potezima hipnotiste: 

jagnje toplo ušuškano u vučju kožurinu

žaba krastava pod zmijskom košuljicom

limeni vetrokaz petla na krovu udžerice

tetovirane šare tigra na šamanovom vratu

svinja u sefu računovođe zadriglog globaliste

gušter u mišjem kolu pred usoljenom ribom

na tepihu crvenom ko sjajno majmunsko dupe

topotom je protutnjalo krdo posilnih bizona

na jednom

istočnoevropskom buvljaku

raspeće vredi koliko i lula duvana

polarna svetlost na severnom nebu pred svitanje

u pogledu umornog putnika

pogrešno skretanje

            tu, među oblacima od sirovog

            kartona i gipsa,

            među izbušenim dirižablima,

            iz kojih su u nepovrat izduvani

            svi helijumski krici i snovi

            vazdušastih gondolijera,

            među plinskim utvarama noći i                                 

            toplim izdisajima jutra,                         

            kroz bledo ozračje zidova

            zamračenih soba,

            iza zavesa od paperja i

            trske, pognutih glava na

            stratištu, ispod dželatovih

            mišica blago orošenih

            svetlucavim graškama znoja

            i zapekle krvi, u pletenoj

            korpi od žilica i pruća,

            među istim prizorima

            smaknuća, pod prozorom

            tek raskriljenim

            svitanjem,

           

           

            postoji jedan put

  

            jedan put

            jedan put

            kojim se nikada ne ide

            (ubica na slobodi vreba)

          

            

milioner iz demokratskog blata

ispod svakog kamena skriva se političar (aristofan)

naš moralni pad u raj demokretenije

desio se onda

kad smo poverovali nikogovićima

za zdelu kukuruznog kačamaka

za šaku pirinčanih pahuljica

za preliv pirea od manga

zabavni kviz našeg potonjeg posrnuća

godinama je reklamirao test naše

građanske obezličenosti

brzopoteznom nagradnom pitalicom  

uzdasima milionskog očekivanja

pitanja su se predizbornoj tišini

alternativno smenjivala

novčani fond smanjivao

pomoć prijatelja sa zapada

izvikana

pomoć publike potrošena

pola-pola sa tajkunima odvagano  

prvi koji je iz demokratskog bratstva smernih

izašao kao novi milioner iz blata

pregrizao je sebi jezik

pojevši govance

velika seoba razuma

mala enciklopedija socijalnog ludila

o sudbino kurvo kamenjarko

poput mesečevih mena podložna somnambulizmu

poput ulopanog ševrdavog točka volujske zaprege

što šljiska po glibu generacijske stranputice

poput odrpanog beskućnika na gala premijeri

što ćoškari za ispljuvke pune činovničkih plombi

poput slavnog mađioničara u staklenoj kupoli

kome asistent svečano testeriše veštačke testise            

poput stare ciganke sa zlatnim zubom i špilom karata

koja otvara plaćenu tarot sesiju majci propalog narkomana

poput trgovačkog putnika sa tezgaroškom robom u vozu

koji zbunjenom kondukteru uvaljuje set kuhinjskih noževa

poput klovna na štulama u domu za nezbrinutu decu

koji za svoje vratolomije biva nagrađen lakim aplauzom

poput klepetuše na ulazu u tranzicionu zalagaonicu

koja zvonko najavljuje nogostup zelenaša naturaliste

poput marketinške agencije za beslovesne politikante

koja po paprenim cenama ugrađuje retoričke proteze

poput tajkuna u cirkuskoj areni društvene nejednakosti

koji uspešno levitira iznad pogleda poreskih obveznika  

poput majmunolikog radnika u noćnoj smeni fabrike

koji je kjubrikovski bacio koščatu alatku do plafona

poput pesme kojoj se na belinu izlila štamparska boja
čiji stihovi učvoravaju omču fatalističkog optimizma: 

ko se rodio da bude obešen, taj se neće utopiti u reci!

dok sečiva ne otupe

dok oštrica ne proklizi

slatkastom nutrinom jabuke

zejtinjavom posteljom testa

hrskavom korom ispečenog hleba

godovima stoletnog hrasta

udarima čeličnog kljuna sekire

 

dok se bleštavi nokti lovačkog noža

ne zariju pod krzno ranjene zveri

u vodeno meso svinje dok ne urone

krvavim zamasima satare domaćina

pod trudnom keceljom vremena

dok se sečiva ne postide vonja

iznutrica u kofi

odsečenog jezika na tanjiru

telovog pogotka u sinovljevu glavu                      

dok sečiva ne zarđaju i otupe

prigodnim presekom rođendanskih torti

orlovog paperja na krilima vetra

dok se u oganj kovačnice ne pretope

u poprsja krotke heraldike

u pustoš produvane kupole neba

dok se ne speru tragovi poniznosti

u ništavilu ravnodušnog sunca

i ohlade u tami podruma

gde im je oduvek i bilo mesto

kung-fu poezija

poezija nije slovni turizam

nije leksička niti sintaksička promenada

nije praznoslovlje ometenih u pisanju

nije ni semantička bižuterija, pljusak

pokislih metafora na pločniku jezika

zarad pukog artističkog ozvučavanja

nije oplitanje slovnih poskočica i kola

sa vijorenjem svadbarskih maramica i

starosvatovskim podvriskivanjem

poezija nije slava ni preslava reči

ne pišite vrhunsku poeziju

ne zanosite se kreativnim radionicama

nikada nećete postati bardovi

jer poezija nije nikada samo zvuk i šarm               

nije proizvod dizajniran na industrijskom

kalupu akademskog neoklasicizma:

ako smo dušu proterali iz moderne lirike

- taj plačljivi topos jeftine osećajnosti -

ne izbacujmo i dušmane, malograđane i ćifte!

poezija je uvek znak o nečemu

označavanje lovne sezone

njušenje čeke i zavaravanje traga

ako je poezija uistinu početak lova

neka i cenzori budu oholi lovci

te plaćene ubice pesničkog tela

a ti, pesniče,

budi njihova skokovita divljač

prepredena i brzonoga

opsena

            i

             duh

korida

naši su volovi protutnjali društvenim vertikalama

borba s bikovima

podrazumeva arenu u kojoj je običaj

uzvikivati ole

kad god toreador nadmudri bivolji galop

pikadore koji na konjima iz punog trka

zabijaju kitnjaste bodeže u grbaču

obnevidele životinje

matadora koji mami crvenim plaštom

zastavom krvi i volujskog mesa

plešući pred rogovljem

elegantnim pokretima dželata i žrtve                    

skrivajući mač kojim se naposletku

probada srce razularenog bika

bivolje se mošnje tada odsecaju kao suvenir

simbol plodnosti i božanske snage

ako pak vo nadmudri svog običajnog dželata

matadorovo beživotno telo kao lutku

iznose na nosilima

narodska se duša tada pročišćuje ukusom krvi

a heroja koride bardovi oplakuju

tužbalicom

(bika nagrađuju klanicom)

perica pita učiteljicu

u prokletoj avliji plandovanje je stvar karmičkog prestiža

zubna vila

pop ćirinog najboljeg poslovnog partnera

i

leteći konjski kutnjak izvađen iz korena

samog tranzicionog boljitka

zamahuje zvezdolikim štapićem

i hukće

anestezički polen na naš weltschmerz
                  

svima nam je potreban odmor od progresa

medeno srce po glavi stanovnika

kolača namesto hleba

i obavezna parada

(svakog prvog i poslednjeg u mesecu) 

nigde ne idite bez parade

dođoh videh prošetah pobedih

kralj sunce jeste zamračio medijsku štalu

naborima svog apsolutističkog plašta

ali nam daje da šetamo u izobilju

sve dva po dva cupkajući

možemo i istopolno da se ljubimo

ko socijaldemokrata i majmun

za neki novi početak

sedi perice

1

paranoja na balkanu

mi smo išli putem, put je bio dug, kasno opazismo da je taj put krug – tin ujević

naši su putevi

razrovareni humkama masovnih grobnica

što poput džombi uzdižu u nebesa

stari iznajmljeni ševrolet crvene boje

iz vremena autoputa bratstva i jedinstva

ja

izbeglica ljubavne generacije 90-ih

događanja naroda i ostalog mitingaškog polusranja

prošao sam sve jeftine studentske sobe sa flajerima u fijoci

carinske stop znakove odgledao u mutnom retrovizoru

živeo niskobudžetni roud-movie na izlizanom celuloidu               

nisam

slušao vesti na rashodovanom tranzistoru

ni glasao na nameštenim višestranačkim izborima

jebo mater svoju ako te balkanski političar opet ne zajebe

sa sve anđeoskim smeškom i rascepljenim jezikom guštera

ako te ne pokrsti svojom retoričkom svastikom

nikad

ne primaj u ševrolet nasmejanog autostopera

konvertiti su danas na ceni po barelu sirove nafte

i pazi u kom ćeš motelu noćas otići na počinak

iz napunjene kade prizvaće te topla paranoja

ignoriši košmar u kupatilu!

put je dug

a pustinjama nema kraja

istorija nije kurs za ponavljače

istorija nije kurs za bonvivane

iz magareće klupe

vreme nije ciklično kao lastiš

oko nogu šiparice

ili oreol apoteoze oko glave

mesijanskih ovnova

nije fatum – pomodni krik                                   

sapuničaste sudbine

ni gnomička poštapalica voditelja                             

dokumentarnih serija

niti post factum hronika forenzičara

akademskih moljaca

ni ožiljak disidenta pirsingovanog

opiljcima zatvorskih sećanja

ni stihovanje ni skaska nepouzdanih

svedoka i slepih guslara

okupljenih oko zgaslog ognjišta

skvrčenih mitova

tako je govorio sivi kameni

sveže iskopine humki

skazaljkama hronotopskog pedanta

vreme je hipohondar

malene mrlje prolaznosti ispira ajaksom

perpetuum mobile uglancan

pročišćuje duše poslednjom taksom nekropolisa

dok se plavuša svija

ispred javne propovedaonice bankomata

dupetom rasparuje

penelopin vez od jedanaest fiskalnih zapovesti                   

jahveov novi kroj: štedi!

nova kmetovska desetina u procentima

dok se velmože

pregnu u novim karucama - rep limuzinama

crven ih tepih

mesto beton prljavštine svečano dočekuje

nestrpljivo

čekaju svoj red nad pojilom da se pognu 

groktavom zadovoljštinom