moja velika, mrsna, pravoslavna svadba

duhovnost nam je mrsna

misao gnjecava poput čvaraka

volimo da topimo belles lettres u maz

društvo nam je pečenjara

politika ćevabdžinica mogućeg

kultura nepodmazana skara

vera nam je takođe masna                                              

religija čorbica od crevaca

kandilo zejtinjavo

sveti dim beo kao loj

naposletku

duša nam je svinjska džigerica

u skrami

posle obilatog akademskog jela

u ustima nam po ruža ostaje

trnje

zabijamo u nepce –

da iščačkamo slaninjave

rubove istorijskog pamćenja

mrsnog nasleđa i stida zbog

proždrane stovolovke

već
sutradan

izmet nam odiše tradicijom