deadman

                                      

Pratio sam u stopu

Indijanca

                 iz plemena Navaho,

vozio me kanuom

do pučine mora, obala je mirisala

na mošus i tamjan,

pokazivao mi Veliki kanjon,

oblutak nesputane divljine i

buktinju pred sumrak,

kad nebo zapali srce prerije,

i kad njihanje vetrova umiri huk

Kolorada,

učio me da pratim tragove zveri

i pevam stare šamanske pesme

o prirodi i lovu,

da ne žalim telo i zaboravim

boli,

a pred jutro probudim svoju sen

nad pepelom

zaspalih  daljina,

da noć je kratkoveka utvara

predaka a san

nesavršenost ploti,

i da priroda uznosi duh

lepotom

neizrecivog stida

                  

šah-mat

ova partija počinje

obaranjem kralja

emigracijom

na samom početku

stvorena je nova

partija

od klasnih pešaka

proverenih

altruista

lovci na konjima

izbegoše

obradateli

poružneli

topovi su gruvali

po poljima

šahovskim

sve dok i oni ne

zamukoše

bivši pijuni

proglasiše

pobedu

nastade blagostanje

veštački raj

rokade bez kralja

štafete pešaka

plesne figure

no, neprijatelj

nikada ne spava

pešaci

bratstva i jedinstva

krvno se zavadiše

nastade revanš uz

majstoricu

cela se tabla

pretumbala

figure se poklaše

za svako polje

šahovsko

naposletku

kralj se

vrati na tablu

govorom pometen

crna kraljica ga primi

u bračnu ložu

šah-mat

 

pozerje

Svet u kovitlacu medijske volje i prezira.

bure u kome se brat diogen uvaljao utonulo

u kokošji glib. samo grokot razobručenih svinja

okupan u pijačnom blatu. četiri jahača apokalipse,

maskiranih fantomkama, odraslih na projanici

iz mamine kuhinje, poziraju pijačnim danima

subotom izjutra: svaki nosi logo pogrebno-vašarske

diližanse. za njima topot krda rundavih bizona.

sklisko presamićeni crvi u redu za udičnu kukicu.

mamci su bačeni u praznosveti bunar želja.

zlatna sirena, taj porno-utopizam naših nadanja

ispržen u vrelom ulju naivne učiteljice života.

nikada, nikada ti neće biti jasno otkud toliko

nadgrobne buke svetine na trgovima pred

raspećem veleprodaje isusovog vaskrsenja.

pečat po pečat činovnikova ruka otvara.

po sredini krvlju prolivena obest ništih.

hartija će upiti palimsest mastila.

ostaće samo ova zimska utvara sna –

klovnova kapa na ispljunutoj silueti beline.

  

 

prirodna negativna selekcija

Kad prvi Srbin iskoči iz Platonove pećine,

naprasno poput džeka-iz-kutije,

bi gladan i smeten, gologuz, rundav i prek.

Arheserbus imaše samo jednu urođenu manu,

sklon paradoksu, verovaše i u boga i u evoluciju.

Kako mu vremenom jedenje bogova ne napuni stomak,

započe sa konzumiranjem revolucionarnog štiva.

I okupi beslovesnu bratiju pećinsku, i ovo im reče:

Bratjo Serbi und sestre feministkinje, quo nam valja činit?

Našto da se pred svetom ružimo, mi, vazda pravoslavni

ateisti und sestre feministkinje? Za čiju polzu? Dupe drat?

Ako pristupimo Uniji jevropskijeh gora, da l' će nam ruže propevat?

'Oće l' Jevropa umeti da peva onako kako je estrada pevala o Njoj?   

Il' ćemo izvisit i za ono malo lipovog 'lada i kruškovače,

kada nam i guzice gorštačke budu brendirali k'o lak za cipelarnik.

Da ne pominjem polje korovskih božura, svetilište svih naših

mitoloških superheroja i nas samih, ortodoksnih bezbožnika.

Neg' ja predlažem da svi skupa atakujemo na susedno poljanče,

tamo gde belosvetska drtina Mc Donald ima farmu ovaca i

da ih ćapimo – jerbo koj' će nam moj američki ovčarnik usred

lijepe naše gore bijele, el' su ovce el' su labudovi, 'bem li ga!

A da onda, okrepljeni ovčetinom, podbunimo bratju iz rasejanja,

odnarođene gorštake preko bare i bratju-po-materi, lužičke Serbe,

kozačku omladinu i ostalu balkansko-azijatsku nomadsku gerilu,

pa da svi skupa, nas i Rusa 10x30 miliona + 10na9-ti mandarinaca,

osvojimo celu planetu i osnujemo carstvo dostojno serbo-sapiensa.

A da onda pošaljemo i našeg glasnika i na Mars, kažu da ima i

vangorštačke inteligencije, pa da porobimo i njih i da se proširimo.

No, prvo da izađemo iz ove usrane pećine Platonove (Grčka u krizi)

mnogo nas je na malom prostoru, a već se usmrdele nekome noge,

pa da svi skupa krenemo na sve četiri strane, pa kud koji, širite

svuda moju besedu i ne okrećite se nikad, daleko je sunce. Amin.

I krenuše kolone Srbalja predvođene patrijarhom Darvinojevićem,

stigoše na kraj planete i tu naseliše plodan krš pustopoljine.

Arheserbus ostade sam u pećini i gledaše da se ne nasmeje

potomstvu: postali su punoletni, pa neka im, nek' lutaju svetom,

a i u pećini ionako nemaše mesta za sve. Dobro sam ih zajeb'o.

 

ogledalo

            Razmnožava privide

            u staklenoj barici

            izranja lik sujetnog

            babuna

            razvodnjava suštine

            u prizmatičnom umu

            prelama avet unisone

            ličnosti

            okamenjuje očekivanja

            u zmijolikoj vlasulji

            snobovske

            gorgone

            priziva onostranost

            otrovane demone

            sokratove

            razbludnosti

            izgoni svet

            alisinog

            izbegličkog

            detinjstva

            odražava sebe

            u sobi prepunoj

            istomišljenika

            odblesci

            jednoumlja

            dok gledaš sebe u zrcalu

            i vodiš prozirnu ljubav

            u krhotinama

            razbijenih ogledala