mrtvi albatrosi

(univerzalne analogije pravednih) 

                koje da ti pojem, gazda mitke? 

pevaj mi o ološu belosvetskom

domaćim haleluja martirima

patriotama i satanistima,

pevaj mi o gnevu pokojnika

koga zdruzgali obdareni nekrofili

pesnici – povijesničari

pevaj mi o popečiteljima

bez blanko savesti

kovertiranim

budalama

o božanskom drvetu

svetom hrastu

pod kojim prorok pred izbore

propovedaše

pevaj mi o pederima ponosa

što tuku nedužne popove

u afterpartiju

o koncertnoj delti

folk muze

i tisućama odabranih

o pravdi zgaženih  

i nebeskim kočijama

đavoljem advokatu

i pokajanju

o srcu presađenom

lažnim dobročiniteljima

tužno sahranjenom

poniženju

o farisejima

tek izašlim iz tamnice

belih grobnica

okrečenim srebrnjacima

o kraljeviću

okrunjene krune

pesmi nad pesmama

svih zemaljskih

filistara

o krotkima duhom

jer njihovo je

carstvo

nebesko  

pevaj mi

pevaj

o pastvi

i srbijici našoj materi

jedinoj

ponajviše o stradiji –

toplokrznoj zapizdini

svih naših

molitvi