Od tog zagrljaja kosti škripaju
nešto se razdvaja i krcka,
nešto kaplje niz navratnik, naplavina
presnog osmeha i boli.
Borićemo se za svaku ulicu,
za svaki udžerak, za svaku kuću,
prljavožutu ko duvanski nokti.
(lica sa doksata su bezizrazno mirna.
Podsećaju li na usnule pretke?)
Borićemo se za svaku reku,
svaki klokot, svaku masnicu plaveti
na ustalasanoj vodenoj plohi.
(priroda je korito za naše sluzave duše)
I usred svog tog zaglušujućeg mira,
kada cela planeta posramljeno stoji,
spremajući se za novu pobunu robova
koja nadolazi nenadano poput olujne noći,
(prijatelji, lepo smo se ispričali,
podavili u sopstvenim lažima,
vreme je da jedni drugima
odmorimo grbače)
vidim tebe u šetnji obalom koja to nije,
i sve što mi preostaje kada otkucaji tišine
izbiju u prazno, svako u svom domu,
nalakćen nad svojom knjigom -
da se i dalje borim.
