gubilište

neka dođe nenadano

dok paraš kožu noktima

na unutrašnjoj strani

butine

prelaziš jagodicama

sklisko preko

raspuštenih grudi

jezikom grizeš

snene i rovite usne

neka bude u noćima

kovitlac žudnje

vatra doglasnica ploti

pohotljiva zmija

klizi niz kičmene oblutke

zapenušan slap

i uvojak-čelo koje izranja iz vira

neka se bestidni crni oblak

sa kišom i grmljavinom

sruči na našu kolibu

u ljubavi i ratu

ovog lepog jutra

u žar sagoreli zapis i dah

u očima bezgrešno plamte

gluvo doba

postadosmo odveć raskošni

suviše strpljivi, suviše gordi

za tu građansku berbu ušiju

i dalje:

od stabla ne vidimo ni taj lepi požar u šumi

a toliko se piroman namučio radi lepote

a gori ova truležna balkanska brvnara

cvrči i gori

do poslednjeg planinskog nokta

do poslednjeg liza

i dalje:

trebalo bi onome dojaviti, ovome dobaciti

konopac preko vode

potopila vas kukavna nedođija

i onaj što prorokuje dole na stočnoj pijaci

na južnjačkom naglasku

i vi, glasnici požara

piromanovi doušnici

jednooki kraljevi i slepci

manite se gluvih jadikovki

razmrsite udice ispod korena jezika

izvucite čuvar-mrežu iz drljavog oka

o pesniku?

rukama mu pokriti oba oka

prstima mu začepiti nozdrve

kroz zidove mu šaputati na uho

samo blage reči poraza i nade