iz vremena kad su ptice bile ptice
kad su ptice bile bliže našim glavama
vinovnicima bolnih smaknuća
iz vremena kad smo srećno zalutali
stajali na jednoj nozi na nosu litice
kotrljajući oblaci u pogledima potoka
kolanjem kamenja nad šumskim stazama
kad su ptice bile ptice za nas
zavaravanjem sopstvenih tragova
iz vremena kad smo se vučjim jazbinama
kezili ukradenom vatrom
puzali duž kore obrednog hrasta
nevični ponavljanju vekovne mantre
gluvi na zapomaganja izgnanog sina
iz vremena kad smo se smejali svojim tragovima
hlebnim mrvicama koje zobe veliki olovni kljun
između okatih šumskih stvorenja i ćudljivih ptica
okupani zrcalom neba nad poljima tišine
bili smo besputnici, nada i krik
