u gluvo doba
povesti
obreh se na
slepom koloseku
švercerskim
kanalom na pustopoljini
lažnim ispravama
na uvid razrokom cariniku
ponesoh samo
okrajak hleba i bocu domaćeg vina
na ovom putovanju
iz prikrajka pratio me samo zalutali pas
i malo sunce za
petama, zdruzgano
volujskim
točkovima, kozjim stazama razbojnika i satira
nisam se dugo
zadržavao po bučnim gradovima
u kojima tupo
zvoni kadenca novčića bačenog prosjaku
nisam duže
ostajao između otpozdrava i odmahivanja pijancima
osluškivao damare
predgrađa i odjeke bleh veselja
gledao modre slikovnice trgova u suton i jektičava lica proroka
kiša je spirala
puteve i navirala bujice
okretoh se u
pravcu pustinje koju su šibali severni vetrovi i pržilo
vrelo južnjačko
sunce
putovah danima i
nedeljama, iznemogao, suv
putovah sa
odbeglim robijašima, monasima, lovcima na glave
na kraju pustoši
ugledah kolibu od pruća i blata
pokucah vrbovim
prutom
čekao sam te, izusti neznanac pred vratima
(imao je rošavo
lice pesnika u senci slamnatog šešira)
vreme je, uzvratih, goniči su tu, tik iza nas -
dok smo sporo
odmicali vrletima klisure
(dvojica
beskućnika u potrazi za smislovima)
naša su tela
igrala na nišanima plaćenika iz zasede
prvi je hitac
fijuknuo kroz vazduh prenuvši lešinare
tragom prosutog
mastila
strvinari su
kandžama počeli da kidaju stihove
hraneći našom pesmom svoje goluždravo potomstvo
sričući reč po reč
