mušmule su slatke tek kad su trule

štipkava oporost cijanovodoničnih isparenja u vazduhu

grad kao eksperimentalna gasna komora

zavoda za javno zdravlje

hipotenuza pijanca dok nazdravlja život

u jednakostraničnoj geometriji pijačne birtije

pas laje jer ne ume da mrzi

jojo-efekat u glavi malograđanina

svi smo mi građa/humus za etno-stereotipe

gradonačelnik od danas priča u jambima

pesnici pišu sonete i mljackaju rime

samo pop nikad ne kasni na sahrane

sprema se seča struje kmetovima –

komšija podigao kredit da pobije govna

brije đon od obraza mačetom

za ove iz skupštine samo je debela berta

dobacuje svojoj mušičavoj ženi u kuhinji

deca mu idu u specijalnu školu

jeftinije je

kad porastu upisaće neki menadžment kurac                  

ili zaštitu na radu

rajkova deca već zarađuju leba

mlađi mu švercuje travu a stariji diluje na veliko

ljubi ih teta žana

kad poraste i miša će preko granice

mušmule su najslađe kad su trule

zamotane u stare novine na tavanu

petrove literarne večnosti u klozetu

petar jakovljević je naš podstanar

(čita, sere i na zlo ne misli)

trči, lola, trči

njen pravi sado-pseudonim je evropa, a njegov mazo-avatar balkan

trči, lola, trči,

po snegu i po kiši,

trči zanesena, trči opijena

pesmom i vinom i snom,

trči mlada i puna života,

trči, lola, trči,

u susret deci, potomstvu, domu,

ukroćena, pripitomljena, ukalupljena,

trči, lola, trči,

u suret poslu, šefovskom namigivanju,                        

preljubničkoj postelji u iznajmljenom

hotelskom apartmanu,

trči, lola, trči,

trči na svekrvinu sahranu, muževljevu

selidbu, zaovinom detetu prvi rođendan,

izglasavanje novog budžeta 

jetrvinu drugu brakorazvodnu parnicu,                               

trči, lola, trči –

a onda, negde na pola puta,

između igraonice i groblja,

sudnice i jeftinog motela,                                                   

beži, lola, beži,

beži od svega, od života, od stida,                                       

beži, lola, trči

i ne osvrći se za sobom ni u snu!

reakcije na beogradski samit

pomračenja

u susret suncu

neprozirna okna. upristojena beživotna trupla.

košmarni kovitlac. pokidani zupčanici lagera.

pijavice pune krvi. sisaju nepomične usne.

fabrička postrojenja. spinovanje starog kompasa.

igla što pokazuje sever. u pravcu juga.

magnetna polja. um beskonačno zarotiran.

prošlost. sadašnjost. aseksualni polovi smrti.

sećanja na budućnost. kad zaškripe točkovi.

buđenjem iz košmara. tupom rezonancom disanja.      

srebrnim kricima gulaga

pomračenja

korumpiranost svetla. oticanje boja. akvarel.

đavo je mračni impresionista. oborenih farova.

bakljožderi. lučokradice. kanibali svitanja. 

prosvetitelji tamne strane. mesečari na suncu.

elita mraka. rudarsko okno. podrumska grotla.

svet će konzumirati veliki tvrdokrilni insekt.

dok parkiraš kadilak u tami. spodobe podilaze.

ližu pomračenja. pljuvačkom gase sijalice. ližu.

oni dolaze. pomračenjem. farovi ih sablažnjuju.

ožiljcima svetla

ne sumnjam, gledam

kad bi filozofi zaista tumačili svet

u svoj svojoj oskudici opšteg

kada bi razumeli grč pojmova

stomačna nadimanja istine

videli prostor i vreme kao tela

okružena bodljikavom žicom

svoje teorije samo kao kukice

žičanih peteljki zarobljenog uma

kada bi čovek zaista spoznao sebe

rasporio sopstvenu utrobu saznanja

rasplamsao ugasla ognjišta sinapsi

pocepao kožurinu vlastitog bitka

oslušnuo pravi život u komešanju                           

bez kilavih utopija i izveštačenih babica

razgrnuo busen zemlje po kojoj sam hoda

i zasadio seme svog iskrenog sunovrata

možda bi i svet razumeo poraz filozofa

u svoj svojoj oskudici hleba nasušnog 

možda bi se čovek zaista spasao ako bi

bar jedna klica dobrote ostala u zemlji

ako bi iz nje iznikla bar jedna gljiva

sa slatkim ukusom sumnje

sa otrovnim ukusom nade

art noir

sladunjava igra dželata i žrtve

sjaj i beda velegradskih otaca

ganutljivi nokturno lišen romanse

ventilacione cevi isisavaju truležni zadah  

izrešetana voštana luča uličnih svetiljki

dim se puši iznad toplih šahtova noći

senka plaćenog ubice u mračnom haustoru

spljeskane nozdrve obezubljenog boksera

privatni detektiv dok pripaljuje poslednju cigaru       

u sačekuši iza skladišta kineskog ribljeg restorana

mačija gipkost golišave prostitutke na balkonu

dok melanholično ispija svoj pohotljivi koktel

i osluškuje u gradskoj magli otkucaje smrti

skiče sirene policijskih patrola u poteri

opojna zapara benzina koji curi na asfalt

neko je bezglasno jauknuo u suterenu i pao

senka plaćenog ubice nestaje u molskoj daljini

negde u memli iznajmljenog apartmana

stari zelenaš pečatira poslednji konto

još jedan iks preko imena dužnika

(i obavezno - bonus za ubicu)