apokalipsa sada

savest nam u mulju ostala

isprva je sve delovalo

isuviše ljudski

dodolari se po selima

napiše od sreće

a bradata muza

zapeva svoj pobednički

evrosong

gradonačelnici

smirivahu

pastvu -

ostajte ovde, u domovima svojim

i bi potop

hidrometeorolozi

preslišavahu

bibliju

kler

molebanom

zavapi -

bog nas kara poplavom jer nas voli!

nevesta apokalipse se prikaza

na nebranjenim poljima

bujicom groznom

postradaše ljudi i stoka

solidarnost običnog sveta sa

nastradalima

nije se videla od mesijine

medijske arke -

bio sam tamo, braćo

da prebrojim mrtve

pulp fiction

likovi

iz petparačkog romana

razmenjuju nežnosti

fiksom u grudi

iglom razbludnog

voskresenija

pravo u srce požude

                                                                                  

likovi

iz petparačkog romana

turiraju ljubav

škripom nauljanih kočnica

pod gasom adrenalinskog

mačizma - praskavog

razdevičenja

anđeoskog lica asfalta

likovi

iz petparačkog romana

šmrču dosadu

na ogledalu narcisoidnosti

likovi

iz petparačkog romana

ne nose gaće

ispod korseta balerine

likovi

iz petparačkog romana

mame voštanim uzdasima                                 

otapajući zakrpe

slinavih maramica

likovi

iz petparačkog romana

žive brzim životom

reklamnog sna

likovi

iz petparačkog romana

stradaju zaključani u podrumu

posle dečje brojalice

sadomazo gospodara

svet: divlji u srcu

kuda?

kom kraku svastike se prikloniti?

prozračno čist je istok al' prazninom odiše,

zapadnjačka demokratija: golf-klub samoljubivih,

pisoar velikog brata-jenkija posle treće coca-cole.

ruske su trojke odavno zgazile sibirskog medveda.

kineski zid se urušio u našim smrdljivim depoima.

dalaj-lamu prepoznajemo u izbegličkom pasošu.

japanci mudro recikliraju svoje mrtve samuraje.

severnokorejanci žive mirno od danas do sutra.                 

afriku bi trebalo ponovo oploviti i kolonizovati.    

latinska amerika revolucionarni turizam evrope.

turska se šminka u glupim istorijskim serijama.

izrael se naoružava mirovnim konferencijama.

džihadisti se zdušno rekreiraju u spa-centrima.

ukrajina je dehumanizovano pozorje cinizma.

balkan blatokratija degenerisanih mesijanaca.

lepota bosne je u oku oebs-ovog posmatrača.

srbija je kleptomanski desert mmf-plutokrata.

seća li se neko zemlje slepog pesnika homera?

španskog komuniste tužnog lica – don kihota?

kasnosrednjovekovnog pesnika «zaveštanja»?

grbavog ričarda III iz pera neukog saksonca?

rimskog epigramatičara i njegovih holijamba:

«uvijek ćeš biti siromah, siromah ako li jesi,

emilijane, jer sad bogatim daje se sve.»

mi, hipnotisani

ko ne sluša pesmu, slušaće svog psihoterapeuta

ispotiha

tonući u pastoralni smiraj

na kauču televizijskog uspenja

zenicama blaženo zarotiranim prizorom 

kaleidoskopa u fraktalnom zagrljaju boja

svet se vrtoglavo umiljava oko magične čigre

 - tačke oslonca hipnotičke akupunkture - 

mentalnom projekcijom nevinog detinjstva

kladenca sa grgoljenjem bukoličkog slapa

rajske opuštenosti duše na praizvoru slika

iz dubine arhetipske blagosti pastelno izranja 

svetačka figura zaštitnika zalutalih čobanica

(svetost vrca iz svih saća sakralne košnice)

duh se oslobađa telesnih pribadača i kruži

sobnim beskrajem razmičući rašlje zidova

pre nego što te glas prizove nazad u stvarnost

osećaš čistu erotsku ljubav prema izbavitelju

onom čija slika transcendentira sa tv-ikonostasa

osećaš fini preobražaj u sebi, čuvstvenu radost

koju žudiš da podeliš sa najbližim pod hipnozom

ispotiha