duh ropstva

zaogrnut krpicama smisla

viškom probušenih

vokala

suvim glagolima kretanja

mogu li označiti prestanak

teskobe

mogu li zidovi zapevati

vilicom sužnja

ima li sloboda svoju cenu

svoj artikal i barkod                   

ili i nju oponašaju

plastični modeli lutaka

u izlozima mračnih ulica

da li je moguće otvoriti

prozor

dahom spoznaje kijavicom

sna

kuda koračati u nevidelu

čiju zdelu pothranjivati

glađu

zašto se boriti sa avetima

kada reči imaju tumor

kada reči imaju umor

kada reči imaju um

ravnodušnog sveta

looney tunes

nekada animirana bratija našeg

bezbrižnog detinjstva, potom

neprilagođene aveti novog

stvarnosnog poretka i

duše izgubljene u

drobilici veka

                                                                  

bambijeva mama na bensedinima

dugouško osuđen za ubistvo 1. stepena

elmer davež starmomak iz predgrađa

tviti se kandidovao za gradonačelnika

patak dača se obesio zbog dugova

džeri primio krstoobrazni postrig

popaja otrovali uvoznim spanaćem

snupi završio u konc-prihvatilištu

peru detlića snajperom ustrelili lovci

snežanu tuže iz centra za socijalni rad

cipeliće izrađuje kineska manufaktura

himena u tuči izbole nemoćne kukavice

silvester u afektu ubio svog logopeda                         

duškov brat po materi zekoslav mrkva

potkopao zid i pobegao iz zatvora

pink pantera razvlače po tablodima

mini trpi mikijevo pijano zlostavljanje

šilja se baca molotovljevim koktelima

tasmanijski đavo optužen za sektaštvo

kasper u seansi pridavio ženu medijuma

brzog gonzalesa stigle gladne godine

garfilda leče od teške depresije  –

samo pticu trkačicu i dalje ganja isti

manijak!

davitelj protiv domanovića

domanović šeta ulicom.

ubrzo shvata da mu za vratom

dahće drugi domanović. okreće se.

treći domanović izlazi iza ćoška.

u trenutku shvata da ni tu nije kraj.

jedan za drugim u monolitnoj koloni

gomila istovetnih domanovića ide za njim.

domanović trči besomučno niz ulicu.

ubrzo za njim trče i ostali domanovići.

trka se nastavlja do najbliže raskrsnice.                     

tu domanović naglo usporava i zastaje.

domanovići kao na znak staju iza njega.

ljutit zbog praćenja zamiče u obližnji park.       

u parku, gle čuda, bista radoja domanovića.

u podnožju pogrebni venci licemerno složeni.

domanović besno trga foliju u kida latice.

svi domanovići počinju da kidišu na bistu.

u opštoj lomljavi glava domanovića pada u blato.

ubrzo u bučnom metežu interveniše i policija.

hapse jednog od domanovića i guraju u maricu.

ostali domanovići beže niz ulicu bez osvrtanja.

domanović nastavlja spokojno šetnju ulicom.

zamiče na obalu gradske reke

seda na klupu i konačno

licem ka nebu

skida svoju masku