A onda udri
glavom o zid,
po tri puta na četiri zida,
i nemoj stati sa ritmom jer
pesma te sustiže, pesma
starostavna iz jeftinih
garsonjera, tamo gde trubaduri
ujedoše vazduh kroz otvore na
trubi, pa onda zapevaj resko,
soliraj na usnoj harmonici,
ne boj se komšija, jer i oni
pevaju kroz bronhije i paštete,
otvori širom prozore, nek i
ulica oseti šta znači biti
veseo u svojoj koži, šta znači
biti nakoženi malograđanin i
narodska duša,
a kad te zamori pesma,
obriši znoj sa zidova i
čela, obmotaj zavoj oko
krvave glave, zagrli komšiju
pred vratima i kreni
pevajte, dodolajte, guslajte
utrojte
