l'hommage

(vrag odnosi šalu

namigujući, kose rascvetane

na lomači, zabavlja se onim

što publiku na trgu rastužuje,

veseo u tuzi, tužan u veselju*)

nećemo se mrzeti

kad dođe to vreme, taj mutan čas

nećemo se ni ljubiti, doduše

zloba neće zasijati sa naših zenica

ni samilost, ni podlost (možda prezir suv?)

kada su nacisti došli po komuniste,**
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.

(govorio je

o pticama i knjigama

o kljunu koji kljuca dovratak doma

u kome je svako slovo ispisano

na parketu

kao prolaz u nečujno

kao pogled u neviđeno)

a i zašto bih

bestidnog pojio mržnjom

glupavog celivao besom?

kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.

(ovde hlebnih dužnika nema

ovde je telo moje, pruženo u san

bože, pomislih, kuća naša

diše u plamenu

govorio je nešto o potopu)

kad dođe to vreme, taj sudnji čas

stajaćemo mirno, ćutke

u koloni bez imena, bez kraja

posmatrati, posmatrati (ptica let?)

kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.

a i zašto bih

beslovesnog prljao razumom

sujetnom laštio zlatan rog?

kad dođe to vreme

taj cigli čas

nećemo se mrzeti

nećemo se ni ljubiti, doduše

(sanjao sam noćas obalu, ognjište pusto)

o, da li će smešak nitkova

pokolebati?

o, da li će smešak nitkova

ućutkati?

kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.

* Đordano Bruno (1548–1600), spaljen na lomači kao jeretik

** (u kurzivu) pastor Martin Nimeler (1892–1984)