субота, 30. април 2016.

raskršća


šta bi trebalo ponajpre uraditi?

naštimovati vidike

ispijati svetlost ko kompot, zagnjuriti licem u sebe  
milozvučnim krikom osloboditi kormorana u grlu
ispljunuti prošlost, ceo fosilizovan kostur mamuta

šta bi trebalo znati?

ovaj svet je đubrište prokažene volje za životom
ovaj svet je od juče ukrašen trofejnim glavama

i onda?

krenuti hodati, raščiniti ugovor sa svetinom
prepoznati laži koje ti poturaju svakog jutra
istisnuti trn iz pogleda, protrljati sve privide

i nadalje?

čupati taj koren iz stopala, svrdlati sva cementirana bespuća
okrenuti glavu u pravcu pesme koja se pevuši drugom obalom

o nama?

budeći se sa spoznajom da je nešto izgubljeno
i da će jutro nove nade tek osvanuti

o njima?

prići ljudima koji sede ove noći okupljeni oko tihe vatre  
prići kao da ih oduvek znaš jer svaki početak je novo obećanje

svaki početak  je nova pripadnost u neverici
naposletku, oprostiti sebi sva njihova izdajstva

zbog čega?


понедељак, 4. април 2016.

lirski subjekt


eh, moj nedolični dvojniče
nema nade za nas u ovoj pustinji

nas su učili da volimo slepo
i da mrzimo iz dna svoje duše

tvoj povratak je došao u zao čas
kad mrtvi ustaju iz svojih legala
da živima darove dele

tvoj povratak je stigao u pravi čas
poklapajući se sa mojim odlaskom
u daleku bezimenost

nismo se opraštali na rastanku
ne radujemo se pri novom susretu

tvoje lice i moja izvrnuta maska  
tvoje lice i koža mog raširenog dlana

nećemo jedan drugome zaposedati duše
ti na zgarištu ove porušene jeretičke crkve
ja dok skupljam sirovu građu za nova jutra

tamo gde nam se zbilja narugala nadom
iskrenost se naplaćuje poniženjem

veruj mi bio sam u tvojoj koži
preživeo sva tvoja svanuća

naši rastanci su uvek bili prisniji
od našeg prisustva

naše odsutnosti su oduvek bile
bolja verzija nas samih

dobrodošao u svoj dom
moj krvniče
brate