петак, 24. јул 2015.

vrelina


gradovi u plamenu razbuktalog asfalta
lica su umazana bojama semafora koji otiče   
crveno
krv koja kola venospletom ulica
žuto
prosijava prozirna lica gondolijera
zeleno
plivam ka njenoj kapiji
s buteljkom vina
naležem telo nežno preko praga
s one strane je vir
izmigoljena senka haljine
s ove je karneval
povorka pod maskama u sjaju svetiljki
mesec razliven u kanalu
musava deca
sa kornetom sladoleda

izjutra
obezbojen dah
oparani šavovi jastuka

nasukan na košmar
nema tu istinske ljubavi

u ovom gradu koga probija sunčev zrak
kroz otvore žaluzina, plahe zavese, ravno u teme

usnulog arlekina

недеља, 12. јул 2015.

doba nevinosti











«skupljao sam kosti iz kosturnica i krao, svojim profanim prstima, izvanredne tajne ljudskog organizma.»          dr frankenštajn (m. šeli)

naša su tela
izvlačili čakljama
iz vlažne posteljice snova

prošivali lobotomičnim iglama
pod smočenim sunđerima za elektrošokove

daleki revolucionarni brat
visio je na plafonu kao rusoovski fantazam dobrote

nestvarno ubrzana grimasa sa hipnotičkog točka
cerekalo sa rashodovanog fonografa

igrali smo šahovsku simultanku
sa šizofrenim dvojnikom koji je gutao topove u rokadi

veterani na štulama cepali su novine zapljunutim prstima
slagajući ucenjivačke poruke dalekim potomcima

u posetu su dolazili zaverenici
sa šifrovanim porukama islednika
nutkali nas kolačima i pitom od jabuka

toliko ludaka u naizgled pitomoj zemlji

na sam dan otpuštanja iz ludnice
rekli su nam da telo ne postoji

svet je pohotna praznina u ogledalu

istina je da su nas sve vreme lagali
ruke žrtvi uvaljali u kreč i bojili vazdušasta lica duhova

(brojali su nam belege u rečenicama

patrljci reči otromboljeno su visili iz crnih vreća
osakaćena trupla, opšivena značenja

ovo što je preostalo posle buncanja

to ni su re či
to je grleni hrbat doštavljenog duha vremena)