oglodana rebra
televizijskih antena
na crepastim
grudnjacima krovova
dimničar u crnom
kombinezonu
fetišista koji
donosi jutarnju sreću
niz ulicu poštar
grabi monociklom
pekari ga mame
mirisom žu-žu peciva
gradski pijanac
uranio pristojnim gegom
iz kafane pljusne
kofa vodurine po betonu
pačija školica
raskrilila beslovesna okna
iz učionica
bubnja žamor krmeljive dečurlije
mlađa guzava
učiteljica dok popravlja šminku
iza ormana u
ćošku ruralno kršeći kredu ko klas
iza škole klate
se masivna crkvena zvona
drombuljajući na
trzaj zavičajnog kvazimoda
na pijačnim
tezgama skapava gnjili paradajz
vozeći gospođu
dejzi taksista psuje sve živo
i sunce se nekako
smanjilo u naprstak selfija
fenserskim odbleskom
izloga optičarskih radnji
baklave su oduvek
bile natopljene mučninom vekova
makabralnim
trbušnim plesom orijentalnih brineta
kolporteri
uzvikuju vođino ime rskavim naglaskom
burek se cedi u
fišecima grube hartije sa masnim iverjem
karuce su se opet
prevrnule na gradskoj raskrsnici
konje su
pregazili istim ambulantnim kombijima od juče
i konje ubijaju,
zar ne?
i pakao ima svoju
prekaljenu rutinu
svoj svetovni
poredak beznačajnosti ugljenisanog totema
rasklopljen poput
džepnog časovnika na lančiću
oko maznog
đavolovog repa
on uvek, uvek
pokazuje minut do dvanaest
Нема коментара:
Постави коментар