polusvet

žojka

polusvet hrkćući ispira usta

iz kupatila vrišti grgoljavi mlaz

polusvet srče svoju jutarnju kafu

krmeljiv u sobnim papučama na tufne

žojka

mačka se omacila u korpi za veš

nekome je s treće etaže ispala štipaljka

pogni glavu kad prolaziš kroz modru vešernicu

kao jedra na jarbolu vijore zastave tvojih lanenih košulja

žojka

svatovi su došli po mladu

trube u dvorištu iz automobila

okitiće i tebe u mimohodu nepažnjom

odigraćeš i kolo na betonskom proplanku

žojka

čuvaj se sladunjavih banzova

šalterska službenica gleda kroz tebe

nisu te udostojili ni letimičnog pogleda

preskoči glumačku audiciju za ginjol lutkare                 

žojka

naspi još jednu za vodoinstalatere

kafanska tuča u kojoj te mlate ko vola

sokolarstvo je bilo tvoja najiskrenija pasija

zaljubio si se u stidljivu usedelicu iz ciganmale

žojka

zajebi klovnove iz grada

nisu ti ravni preispoljni maroni

noćas si uvošten uneo semafor u stan

polusvet je odavno zaspao lakim polusnom

a ti buljiš u sijalicu koja uz prasak stakla pregoreva

žojka

pola čovek – pola lav