izbor

             suočen sa obećanjem da ne smem nazad

                                                 Duško Novaković

moja mantra je moja žudnja

nad gradom sjajna je noć zbilja

u zvonke korake roni se duša šetača

stare cipele poput klepetala tuku

o bok ulice ljeskavo biju – otičući

iza žive ograde, iza klimave kapije

ispod koje viri uvek vlažna njuška

iza pošljunčane staze po ivicama

igrališta, iza jedne kudrave lopte

uviru u senke štafelaja starog zida

tih grafitnih ispisnica detinjstva

tog zapisa nevidljivog prosjaka

nad gradom gde ispolin jedan zeva

koga stari još pamte po staklenom oku

raspuklim lubenicama na pustoj pijaci

rasutim snovima na bunjištu iza kuća

dok zamičem za ugao stare škole vidim

pod bistom narodnog heroja kredom piše

ljubi skute gospodaru ili u tuđinu beži

nad gradom sjajna je ova noć zbilja

stare cipele nalik klepetalu tuku

u zvonke korake roni se duša šetača