pristaništa

promene nastaju nespretno

otrpljenim bolom uštinuća po telu

nesviklom na poniranja u belinu zavesa

promene dolaze s ruba pogleda

nevericom i nepažnjom jutarnjih prizora

utrnućem lakta posle udarca u tupu ivicu sna

promena je hladno retuširanje svesti

zazubljenim belegom uspomena na detinjstvo

opisanom kružnicom plovka isplivalog iz mutnog oka 

promenama nećeš uzmaći

ušuškan u zavoje davno zaraslih rana

udicama koje opšivaju pore po obodu lica

promena jeste plutajući visak

uspravljen nad trošnom udžericom doma

ispod koga se povija kran sa kuglom za rušenje

pisanje je bezuslovno urušavanje

na prometnoj čistini kad rečenica smrvi dah

ono što preostane na suvim nepcima posle stihova

vetar raspe u jarbole i dim