paranoja na balkanu

mi smo išli putem, put je bio dug, kasno opazismo da je taj put krug – tin ujević

naši su putevi

razrovareni humkama masovnih grobnica

što poput džombi uzdižu u nebesa

stari iznajmljeni ševrolet crvene boje

iz vremena autoputa bratstva i jedinstva

ja

izbeglica ljubavne generacije 90-ih

događanja naroda i ostalog mitingaškog polusranja

prošao sam sve jeftine studentske sobe sa flajerima u fijoci

carinske stop znakove odgledao u mutnom retrovizoru

živeo niskobudžetni roud-movie na izlizanom celuloidu               

nisam

slušao vesti na rashodovanom tranzistoru

ni glasao na nameštenim višestranačkim izborima

jebo mater svoju ako te balkanski političar opet ne zajebe

sa sve anđeoskim smeškom i rascepljenim jezikom guštera

ako te ne pokrsti svojom retoričkom svastikom

nikad

ne primaj u ševrolet nasmejanog autostopera

konvertiti su danas na ceni po barelu sirove nafte

i pazi u kom ćeš motelu noćas otići na počinak

iz napunjene kade prizvaće te topla paranoja

ignoriši košmar u kupatilu!

put je dug

a pustinjama nema kraja