pesničenje

boks je džentlmenski sporazum

između režimske pesnice i

građanske arkade

u višedecenijskom klinču nestade i

ono malo zlovolje i besa što bi u nama –

ostade nam samo ovo veselo šaketanje

krošeizirana obest zamahnute empatije

solidarnost udaraca oznojenih takmaca

blažena prosvećenost dirljivim aperkatima

nokdauni iz čistog razumevanja drugog!

izlivi nemušte iskrenosti u socijalnom ringu

i odbrojavanja nad odrom ozarenog lica

boks je bildungs impresario naše savesti

fight-club ličnog mazohističkog blaženstva

te libido naših sputanih klasnih demona

ergo

kad stupiš jednom nogom u taj ring                       

provučen

međ' sajlama i med snom

dok ti se koža svlači u zglobove

a rukavice upiju snagu sapetih mišića

volja se galvanizuje jednim treptajem oka

a onda

tišina ukrštenih pogleda

dok ti komšija proniče pravo u dušu

(građanski snošaj sreće) 

pre poštarevog povika:  fight!     

osećaš ništa do bezgraničnu

ljubav