kada uđemo u
evropu
jednog lepog
kišnog dana
(kiša je metafora
zaborava)
tik po okončanju
mamurluka
(pijanstvo je
metafora povesti)
bićemo lepo
vaspitani dakako
ulickani
upristojeni umaceni
o prošlosti
nećemo pričati(pravićemo se da je ne znamo)
o komunizmu učili smo u školi o nacionalizmu
prespavali čas
o neoliberalizmu
tek načuli na
dodatnoj nastavi
za odlikaše
gledaćemo samo u
budućnost
u sise evropske
učiteljice sa
kojih visi štap i
šangarepa
i samo ćemo
usnicama
umiljato da cokćemo
dok nas doje zajmovima!
volećemo i svu
ostalu decu
iz evropskog
obdaništa:
braću kroate,
domžalce i
arbanaške
gospodičiće
femkaćemo se i
lizaćemo
so mlečne soli
sa evropskih
dojki
živećemo u slozi
i veselju
dok ne završimo
ispite za
osnovnu školu iz
bontona
srednju zanatsku
iz tolerancije
fakultet iz
staklene menadžerije
a onda kad
porastemo
- do bola prefinjeni -
sahranićemo
staramajku
evropsku uniju
nežnim poljupcem u čelo
kako i dolikuje hrišćanima
Нема коментара:
Постави коментар