bure u kome se
brat diogen uvaljao utonulo
u kokošji glib.
samo grokot razobručenih svinja
okupan u pijačnom
blatu. četiri jahača apokalipse,
maskiranih
fantomkama, odraslih na projanici
iz mamine kuhinje,
poziraju pijačnim danima
subotom izjutra:
svaki nosi logo pogrebno-vašarske
diližanse. za
njima topot krda rundavih bizona.
sklisko
presamićeni crvi u redu za udičnu kukicu.
mamci su bačeni u
praznosveti bunar želja.
zlatna sirena,
taj porno-utopizam naših nadanja
ispržen u vrelom
ulju naivne učiteljice života.
nikada, nikada ti
neće biti jasno otkud toliko
nadgrobne buke
svetine na trgovima pred
raspećem
veleprodaje isusovog vaskrsenja.
pečat po pečat
činovnikova ruka otvara.
po sredini krvlju
prolivena obest ništih.
hartija će upiti
palimsest mastila.
ostaće samo ova
zimska utvara sna –
klovnova kapa na
ispljunutoj silueti beline.
Нема коментара:
Постави коментар