čekajući šeika godoa

                krivo je mrtvo more

čekajući šeika godoa

svilenkaste ubruse i kadifu

zlatom optočene đinđuve

dvogrbe kamile i leteće investicije

čekajući brkatog crnomanjastog emira

ulopanog naftnim flekama sa svim

robinjama iz pustinjskog čador-harema                      

čekajući arapskog princa na belom hatu

našeg tradicionalnog prijatelja po postanju

sa kojim je milina vazdan divaniti pod

zvezdanim nebom, pokraj šedrvana –

iste nas muke muče,

tebe, šeiče, višak blaga i kraljevska dokolica

od teškog blagostanja

 a nas, balkansku sirotinju iz srbistana,

 nas muči , o  plemeniti prinče,

kosmička nepravda zbog nestašice

naftnih derivata i manjka

 prokletih investicija!

no, kad bismo se udružili,

mi, maljavi i servilni k'o i svaka ropska služinčad,

(kod nas je sve na prodaju a priroda nam dala)

alavi jesmo, ali i ponosni na svoje poreklo;

i vi, premudri, u nafti okupani, čisti k'o

suza devičanska iz presvetog  harema,

pa da nas bog vidi i dušman da se stidi

da jašemo zajedno i u suton i u zoru,

i da pevamo pesme junačke,

                              o, šeiče, brate, najrođeniji...

šeik gleda, a sve mu se u stomaku valja

pa da l'

od čvarka il' od ljutog ajvara,

stade prdet' minut bez prestanka.